Djela

Izgubljena generacija

Pripovjetke

(priča iz knjige:)

RUŽICA SI BILA

U Francuskoj se Matija naučio na konjak. Pored njega zaboravio je na sve one glupe whiskyje koje je pio prije. Whisky je pio u Hrvatskoj dok ga je rat jebavao. Bilo ga je svuda, mada to nije bio neki whisky, ali bilo je važno da se cuga budući je valjalo izdurati svu muku koju donose detonacije, fijuci metaka snajpera.
Dok je on ratovao, kako mu je žena znala reći – dok je vodio svoj rat – ona je naučila francuski, naučila je što je francuska ljubav budući je našla zamjenu za njega, za ratnika, domoljuba. I kad se vratio nakon Deytonskog smrdimira (kako je on nazvao mirovni sporazum), njegova ženica, gospođa Ružić, njegov ružin pupoljak ga je napustio i otišla je s nekim tipom upravo onakvim kako je on zamišljao tipičnog Francuza. Čovjek je stvarno sličio na Adriana Lyna, onog simpatetičnog nosonju. Ali je nosonja, za razliku od rogonje imao završenu Sorbonu (antropologija), a radio je kao urednik na slavnom Arte programu. Kad je Ružin Pupoljak rekla svom Adrianu da će napustiti muža i preći k njemu on je spremno prihvatio svoju Balkanku, ali je iskazao svoje iskreno, humanističko žaljenje što će njen Matija ostati sam jer se žrtvovao za obranu domovine. Zbog toga joj je predložio da Matiji kupi neki poklon koji bi mu najbolje dočaravao domovinu. I kupila mu je poklon.
Došavši u zemlju vina i sireva Matija je prvu večer proveo u stanu koji je Ružička već bila odjavila. Po staroj dobroj navici, kad se ratnik vrati iz rata – ona mu je čak i dala. Nije dugo trajalo jer, pijan od vina, a zagorio – ispao je kao zec, za tren je sve bilo gotovo i zahrkao je snom pravednika premorenog od domoljublja. Sutradan mu je bio rođendan i Ruža ga je izvela na ručak. A kad su se vratili kući pokazala mu je krletku. U njoj je bio papagaj. Matiji je srce zaigralo jer je bio crvene boje sa ponekim bijelim perima što ga je podsjetilo na hrvatski grb. Ponudila ga je vinom, on ga je eksirao a tad mu je rekla:
-Matija, ja odlazim. Ne mogu više ‘vako. Pun mi je kurac bilo čekati te i našla sam drugog.
-Daj ne seri molim te… Pa baš nam je dobro krenulo. Vratio sam se čitav. Dobio sam samo jedan metak u guzicu kad smo se morali povući, to jest bježati jer nam je nestalo municije, namam ono sranje od pitiespija, normalan sam i sad je sve ok!
-Ma nije ok! Ja sam ovdje samovala, patila se, brinula se. Svaku noć slušala hoću li čuti tvoje ime na radiju da si poginuo.
-I nisam poginuo. – reče zadovoljno Matija i nasu sebi još jedno vino i popi ga na eks, a kad spusti čašu na stol upališe mu se lampice – Je li Ružička, da ti nisi našla nekog plijesnjivog Francuza koji jede one sireve koje smrde kao prljave čarape?!
-Jesam stari.
-Čuj – stari! A sinoć smo se valjali po krevetu… Ma daj ne seri!
-Ja idem, ne mogu više. Ne osjećam više da smo jedno.
-A djeca?
-Djeca su odrasla. Ivan završava faks, a Majda već radi i samo što se nije udala.
-Jebo te, zar je toliko vremena prošlo…? – reče Marija i počeša se po ostatku svoje kose.
-Prošlo je i previše vremena. – odgovori Matijina Ružica, otiđe u spavaću sobu i vrati se iz nje sa dva velika kufera.
-Jebo te, ti to stvarno ideš?
-Idem… moram…
-E ponašaš se kao kakva kurva.
-Možda sam za tebe kurva, ali želim živjeti kao žena. Ja sebe doživljavam kao Francuskinju. Svaki put kad si mi pisao ti si samo pisao o ratu, nikad nisi spomenuo ni mene ni djecu. Nigdje ljubavi nije bilo, ni u jednom pismu. Po tvojim pismima ja mogu komotno napisati memoare iz Domovinskog rata…
-Pa jebem ti, nama je bilo najzajebanije. S jedne strane tenkovi, s druge četnici… Ti ćeš mi pisat’ memoare! Goni se u tri pičke materine! Pofrancuzila se gospoja. Ma nećeš ti postati Francuskinja ni da ti je madam Pompadour mater!
Tek dva dana poslije primijetio je papagaja koji je kreštao od gladi. Otvorio je prozor jer je shvatio da se prepušio. U sobi je bilo zadimljeno da bi umro čovjek, a ne ptica.
-Joj stari, ja zaboravio na tebe, ona me totalno sjebala.
-Jebem te u guzicu! – odgovori mu papagaj.
Matija se okrenu, učini mu se da mu se pričinilo, ali papagaj ponovi svoje.
-Koga ti jebeš u guzicu?!
-Jebem te u guzicu!
-Ti nisi normalan… – reče Matija dok mu je stavljao hranu i vodu u krletku – Ali evo ti ovo da ne kažeš da nisam human.
-Nabijem tebe i tvoj rat! – uzvrati mu papagaj.
-Majku ti jebem, tko te to naučio?
-Ma nabijem te.
-A lude beštije… – reče Matija i nasu si konjak, sjede na kauč i upali tv. Nije znao francuski i sve mu je izgledalo bezvezno.
-Jebi se. – reče Matija i počne okretati kanale.
-Jebi se ti! – zakrešta papagaj.
-Ubit ću te svega mi…!
-Lako je ubiti Matija moj…
-A znaš li ti šta pjevat’?
-Pjevaj borbene Matija!
Matija se trgnu. Proradi mu ono malo pameti što mu je ostalo iz rata i zapita polagano da bi ga papagaj shvatio:
-Je li papigo…. to je tebe sve naučila…. ona moja… Ružička….?
-Papi-ga ti!
-A što si bezobrazan. Ti ko da si naš papagaj.
-Ti si naš papagaj.
-Reci nešto pametno! – izazva Matija papagaja.
-Popušio si Matija.
-Jebo’ te i to je Ružičkina izjava.
-Jebi se!
-Za koji kurac ja tebe slušam? Ti si beštija, ja sam čovjek.
-Ti si beštija – ja sam čovjek. – uzvrati mu papagaj.
-Znaš šta, sutra ćeš završiti kao ona ptičica iz crtanog filma. Ima da te pojede mrak.
-Ima da te pojede mrak. – ponovi papagaj.
-Evo tebi malo konjaka, da vidim koju ćeš mi pjesmu sada zapjevati – reče Matija i nasu mu po čepa konjaka.
Papagaj pomirisa konjak i ne proba ga.
-Puši kurac!
-Seljačino jedna, ne znaš šta valja. Ovo stoljećima Francuzi prave za gospodu.
-Seljačino jedna… stoljećima za gospodu.
-Stvarno si mi dopizdio. – reče Matija, dohvati stari stolnjak i prekri papagaja. Vidjevši da papagaj šuti, Matija odahnu. Nasu si konjak i nađe neki porno kanal. Sa kanala se čuo ženski glas:
-Fuck me, yes, fuck my hot pussy…
-Gledaš porniće Matija… I rat je pornić, najgori! – oglasi se papagaj ispod stolnjaka.
-Kako ovaj sve zna… – iznenadi se Matija.
-Ništa ti ne znaš Matija.
-A šta ja to ne znam?!
-Ne znaš kako ti se Ružička kara.
-A otkud ti znaš to?
-E, kad bi’ ja pričao…
-Pričaj…!
-Bernarde, to… navali… jače, još… hajde, Berni!!!
-Nemoj mi reći da si to čuo?
-Čuj čuo? Gled’o! – zakriješta ironično papagaj.
-Pa to je perverzija. Pred životinjom tako… – zamišljeno za sebe reče Matija.
-Nema perverzija u Francuskoj.
-Tko je to rekao?
-Ruža…
-Ti mene zajebavaš.
-Ti mene zajebavaš. Nama perverzija u Francuskoj! – bio je uporan papagaj.
-A da ja tebe sad prikoljem i pojedem bi li to bila perverzija?
-Stvarno si lud!
-Stvarno si lud! – uzvrati mu ptica.
-…Sve mi se čini da je ona tebe namjerno naučila sve ove pizdarije kako bi ti mene jebavao…
-Kako bi ti mene jebavao… E to je perverzija. Zoofilu jedan!
-Vidi ga, sve zna! – zaprepasti se Matija.
-I ti sve znaš. Znaš kad će koji korpus gdje napasti… Ti bi bio bolji general od bilo kojeg našeg generala.
-I to ti je ona rekla! Garant je komentirala moja pisma. Jebem je!!!
-Drugi je jebe. Kre-kre-kre – nasmija se papagaj.
-Imaj duše.
-Imaj duše, vrati se meni u zagrljaj.
Matija zaustavi dah. Sjeti se da mu je to Ruža jednom napisala u pismu. Ali ptica ga prenu:
-Matija, jebeš li ti šta?
I u tome prepozna Ružine riječi iz pisma.
-Jebao sam sebe na prvoj liniji. Sad se pitam zašto… Plaća je bila kutija cigara na dva dana, konzerva graha i po kile kruha. A kad sjebemo Čede, tada dobijemo svaki po litru rakije.
-Jebe te rakija Matija… – letargično reče papagaj.
-Zar ti je i to rekla?! Pa ona stvarno ne zna šutjeti. Sve je naglas čitala…
-Zajebi taj alkohol molim te… – molećivo zapišta ptica.
Shvativši da se to odnosi na onaj konjak koji mu je nasuo u posudu za vodu, Matija priđe, izvadi posudu i sasu sebi u čašu. Ode do kuhinje i nasu vodu u posudu. Tek tad mu se upališe lampice.
-Baš si u pravu. Pisala mi je da manje cugam…
-Stvarno mi te žao Matija. – započe papagaj – Plače mi se… Ali nemam suza… Toliko puta je isto izrečeno s obje strane. Kad će ti doći iz guzice u glavicu…? – papagaj otpi malo vode pa nastavi – Trebam te čovječe, a ti biješ bitku. Nije Hrvatska samo tamo… I ja sam Hrvatska… Vrati mi se, volim te. Sjećaš se bolan kad si mi pijan pjevao kad si se naljutio na mene jer nisam htjela da ti ga popušim. Pjevao si: „Ružica si bila, sada više nisi…
-Ružica si bila, sada više nisi… – skoro pijan pokuša pjevati Matija.
-Sada više nisi Matija…
-Znaš šta prika. Idi ti lijepo u pičku materinu… – reče mu Matija, priđe krletci, otvori je, papagaj se uznemiri, počne bježati, ali nije imao kud. Matija ga pažljivo uhvati, izvadi iz krletke i prinese otvorenom prozoru.
-Hajde, leti, idi u život barem ti…
Ptica prhnu krilima, ali kako nije dugo letjela, vjetar je zanese i ona nestade iz Matijinog vidokruga. Matija se vrati na kauč, strovali se na njega i zapjeva pijano:
-Ružica si bila, sada više nisi… Al nije za tebe divlja kupina… Ni čovjek kao ja…