Djela

Antologije, poetike i intervjui

Zemlja je k’o droga

KARAKTERI

MATE – (32), izbjeglica, tipični Ero

KATE – (26) Matina sestra, tipična…

FILIP – (50) njihov otac, također tipični

ANE – (47) njihova mati, isto tipična

ANTE – (29) Matin prijatelj, opet tipični

MARE – (27) Antina sestra – i ona

Kuća u selu na granici između

Hercegovine i Hrvatske

i Matin stan u Švedskoj,

tu pored nas u sadašnjosti.

 

  1. SLIKA

(Mate u dvorištu svoje kuće negdje na granici Hrvatske i Hercegovine. Velikim zamasima lopate iskopanu zemlju trpa u vreću.)

MATE

(priča sam sa sobom): …Kažu da je u ‘Ercegov’ni najbolja bosanska zemlja. Ima, vele, malo više šljunka i kamena, ali zato ima najviše sunca u njojzi… Ne znan, more bit, a ne mora, a more bit i oboje… To zna samo onaj koji gleda travu odozdo.

ANTE

(dolazi mu s lijeve strane): Otkad san pričaš? Nisli i ti, jadan ne bio, posli svega prolup’o k’oi sve izbjeglice? Ha Mate?!

MATE

Jebo ti fizički pos’o. Za mene je umni rad… (shvati da ga je netko prozvao, okrene se, vidi da je Ante, baci lopatu i prilazi mu): Pa đe si ti? Nema te k’o ni pravde… (prisjeti se): Otkad me gledaš?

ANTE

(pokaže mu očima na vreću sa zemljom): Sa’ sam doš’o. Š’a jadan radiš s ton zemljon? Ionako je ne’amo ovđe dovoljno.

MATE

Kopan prika, vi’iš da kopan. (dohvati iz torbe za laptop dva Heineken piva, otvara ih upaljačem i nudi Anti): Radit’ se ipak – mora!

ANTE

Pa š’a tražiš…? Naftu, zlato, dijamante… il’ piramide? (nasmije se na svoju šalu)

MATE

Jebo piramide, od njih se ne živi… (zamisli se): Bavin se biznison.

ANTE

Ma nemoj mi reć’?! Prije sedan dana si doš’o iz Evrope i već…

MATE

…I jopet ću bogme!

ANTE

Pa š’a onda ovdi počinješ?!

MATE

Znan te ka pouzdanog čov’ka… Nadan se da ne’eš nikon reć’ za moj patent…

ANTE

A š’a s’ to patentir’o?

MATE

Vi’iš ovu zemlju? Ovu našu posnu zemljicu?

ANTE

(češe se iza uha): Vidin samo goli kamen i to malo zemljice…

MATE

(konspirativno): Ja ti dragi moj – prodajen zemlju.

ANTE

Ma nemoj mi reć’? Prodaješ li cilo imanje?!

MATE

Što više to bolje!

ANTE

Čuj?! Pa ako već nisi kome ponudio… Ja bi’ rado kupio tvoj grunt.

MATE

A ne! Ja ne prodajen grunt. To nipošto! Nisam ja k’onaši političari da prodajen zemlju!

ANTE

Pa sa’ si mi rek’o da prodaješ zemlju? Koga ti zajebavaš?

MATE

Prodajen samo zemlju sa svoga imanja. Jesam li jasan?

ANTE

Stari puk’o s’ k’o sijalica!

MATE

…Čekaj malo budaletino… Prodajen zemlju u dubinu, a ne na kvadrat.

ANTE

Pa ne mo’š cilu njivu iskopat’ pa prodat’. Š’a će strancima naša zemlja?!

MATE

Mogu kol’ko mogu. I ne prodajen zemlju strancima. Prodajen je samo Bosancima, ali u Evropi…

ANTE

Prodaješ Bosancima ‘ercegovačku zemlju u Europi?!?!

MATE

Prodajen je na malo. Jer kad se prodaje na malo onda je skuplja cina.

ANTE

Dobro, rec’mo da san ubro š’a govoriš i znan da su Bosanci blentaviji od ‘Ercegovaca. Ali š’a će njima naša zemlja u Evropi? Jebeš zemlju!

MATE

Jebeš zemlju? Sram te bilo! Objasni’ ću ti… U onoj vreći tamo ima o’prilike pe’set do še’set kila zemlje, fine, kvalitetne, k’o da je iz Posavine, skoro liči na humus. E sad; ja iskopan još nekol’ko tak’ih vreća i strpan ih u svoj kombi i pravac Evropa. Tamo u svon stanu prepakiran tu zemlju u male kese i nalipim etikete, rec’mo: “Rodna gruda Srednje Bosne”, „”Rodna gruda Podrinja”, “Rodna gruda Bosanske Krajine” ili “Rodna gruda ‘Ercegov’ne”… i tako napravin širok asortiman.

ANTE

Ti znači prodaješ zemlju na kilogram? Pa jes’ ti normalan! Kome tre’a kila zemlje?!

MATE

Ne prekidaj me. Ti znaš Bosance, oni su ti jadni meka srca, a uz to misle njime a ne mozgon. Ljudi mi dolaze kući i kupuju zemlju, kupuju grumen rodne grude, zemlje Bosnice, krvave. Hej, nije to mala stvar! Svi hoće bar busen zemlje.

ANTE

Pa š’a sade u tu zemlju? (provocira ga): Zlatne ljiljane?!

MATE

Naivan si k’o da nisi ‘Ercegovac! Znaš li ti budaletino za onaj običaj na sa’ranama? To rade svi: i muslimani, i pravoslavci, a i naši. Kad spuste pokojnika u grob sva’ko do’vati malo zemlje i baci ga u jamu. Kao… bosanska zemljica je lakša od evropske… I nema toga koji mi neće kupiti zemlju kad mu umre ne’ko iz obitelji… ili komšija, prijatelj, poznanik…

ANTE

(okreće se oko sebe, ne može vjerovati, zaustavi se, pogleda ga): Pa kako ti ide to…?

MATE

Ama kažem ti: ide mi! Kila zemlje pet eura. A i sam znaš naše sahrane. Dođe na njih dvajes obitelji. Svaka uzme kilu zemlje, bacaju je u grob, a to je men’ sto eura po sa’rani.

ANTE

U jebo te! Pa ti nemaš duše! To je skupo!!

MATE

Kaki skupo! Ljudi se tuku za zemlju. Uostalom, skupa je Bosna… a i ‘Ercegov’na. A osim toga, naši su u Evropi puno love… Pa reci mi, zar bi ti žalija dat’ za nekog svog pokojnika pet eura…? To je zadnje š’o mo’š uradit’ za njega… jer taj te više nikad ništ’ neće koštat’ u životu.

ANTE

Dobro veliš prika… Pa umiru li ljudi?

MATE

Umiru bogme. Umiru zbog nostalgije, tuga ih pojede, umiru od svakojakog jada. Puca im srce š’o nisu na svojoj zemlji, kraj Neretve, Bosne, Vrbasa, Une… da mogu roštiljat’ i ‘ladit’ rakiju u rici… Znaš li ti da tamo prave vino od suvica?! Naroljaju se te kemije pa im se sutri glava raspada… Nekol’ko i’ je oslipilo, a dvojica su se već otrovala. I tako, umiru svak’ na svoj način… Prva generacija izbjeglica već se prepolovila. Ali dok umre druga polovina kojom će ljudi posipat’ svoje mrtve – ja ću steć’ doooobar kapital!

ANTE

A kako ti je inače gore u Evropi? Kako su ti stari, stara…?

MATE

Dobro je. Država im je dala socijalni stan od sedamdese’ osam kvadrata, a dobili smo i mi stan, sestra i ja. Pa smo onda sestra i ja prešli rod’teljima, a naš stan izdajemo za lijepe parice… Stari se ubi od dosade. Kupio sam mu tv i sad se drogira vijestima. Još uvijek vodi svoj privatni rat. Kupio sam mu i sat’litsku pa gleda sve kanale koje može razumit’. A stara k’o stara; kuha, pere, pegla.

ANTE

A sestra, kako je ona?

MATE

Kate je najbolja. Ona je na socijali k’o i svi mi, ali ne brine nju ništa. Uzgaja neko svoje cvi’će, čajeve… š’a ja znan… na teraci.

ANTE

Izgleda da van nije loše…

MATE

Ne žalin se. Sva’ko od nas dobije po se’amsto eura socijale i time nas namire. Jes’ da nan je plaćena stanarina, struja i voda, al’ sve je skupo. TV nisam prijavio pa i tu malo ušparan.

ANTE

Lipo ti to meni sve ispriča… A kol’ki ti je porez?

MATE

Porez? Kaki porez?! Ja tamo jadan živim na socijali a ti bi me oporeziv’o! I kome da plaćan porez?!

ANTE

…Podsjećaš me na naše poli’čare. Oni prodaju zemlju onima koji ne misle dolazit’ u nju.

MATE

Daj molin te ne zajebavaj me još i ti.

ANTE

…Poslije svega si me natjer’o da razmišljan…

MATE

Nevjerojatno! Ovo ti je za Guinyssea: Ante razmišlja! Ali hajde rec’ mi š’a je. Ako ti je ideja dobra dilimo 51% prema 49%. To je već provjerena šema.

ANTE

Ti znaš onu Hadžibegovu džamiju nedaleko od nas? Srušena je. Ostalo je od nje samo kamenje. Eh sad: valjalo bi pokupiti manje komande, veće izmrvit’ u manje i prodavat’i k’o suvenir, k’o ostatke neke poznate džamije iz Bosne… (pantomimski igra): Na primjer: “Ljudi ovo su vam osta’ci Fer’ad pašine džamije iz Banjaluke! A ovo je kamen Aladža džamije iz Foče! A ovaj, ovo je ostatak džamije iz Prijedora!”

MATE

Nije ti loša ideja. Ima kamenja i od naših crkava. Valja i to prodati. Mislim da bi moglo ić’… (prisjeti se): Ma znaš š’a, nisam ni smetlar ni grobar pa da prikopavan po ruševinama. Drugo; ja ne prodajen vi’ru, to rade ‘odže i popovi. Tko ‘oće zemlju – kupi’ će je. Domoljublje je zdravije i unosnije od vi’re.

  1. SLIKA

            (Stan Matinih roditelja u Europi. Dnevna soba stereotipno namještena kao kod svih izbjeglica širom Europe. Lijevo je mala vitrina na kojoj je TV i jedna jedina knjiga; Biblija. U vitrini je muzička linija i DVD. Iznad vitrine je hrvatska zastava. Desno na sceni je dugački kauč ispred kojeg je stolić. Iza kauča je teraca na kojem u žandirnjerama raste cvijeće. Na stolu je mobitel. Sasvim lijevo su vrata koja vode u hodnik, a desno se odlazi u spavaću sobu. U sobi su Filip, Mate i Ante koji gledaju dnevnik na HTV 1. Filip utiša ton na tv-u.)

FILIP

Jebalo te ovo! Čitav dnevnik samo o tome kako je jedan pronevirio novce, drugi primio mito, treći utajio porez…

ANTE

Nemoj se sekirati Pil’pe… Ne možeš ništa promijeniti.

MATE

(šapne Anti): Sa’š vi’it kad zatraži piće…

FILIP

Kako da se ne sekiran?! Dnevnik triba zvati – crna kronika! Mate daj mi jednu lozu da s’perem čemer s duše… (okrene se Anti): Drago mi je Ante š’o si nas doš’o posjetit’…

ANTE

(nasmije se Mati): Jesan ti reka? (diže se odlazi do vitrine, vadi iz bifea lozovaču i tri čaše): Evo, stiže med’cina…! (ugleda viski u bifeu): Vidi, vidi – imaš i viski! Pil’pe, š’a je to?!

MATE

Mmmm, pije se viski!

FILIP

Moran brate Ante… moran… Ali znaš, ja to čuvan za konzula. On zna kadikad navrnit kod mene jer smo u susidstvu. Ne mogu čov’ka ponudit’ rakijon. Zamislite da konzul iz moje kuće ode na neki banket, a bazdi na rakiju. Nije u redu… Moramo čuvat’ obraz našim političarima.

FILIP

Da je Tito živ ne bi bilo ovog sranja!

ANTE

(sjeda i sipa im svima piće): Bilo bi drukčije sranje. Stari ti si stvarno i komunjara i jugonostalgičar. Da mi nisi ćaća odrek’o bi te se preko novina.

FILIP

Nisan ja komunista, ja san ‘umanista! Slažen se da nekon nije taj socijalizam valj’o jer nema čov’ka koji svima valja… (pogleda u čašu): Dooobra je ova! Ante jeste l’ mi donili rakije?

ANTE

Jesmo Pil’pe, jesmo. Doni’li smo ti je’an kanistar.

FILIP

Samo je’an kanistar?

ANTE

Od pe’eset litara. Valjda će ti biti do Uskrsa…

FILIP

Nadam se… Nego š’a ćete sa zemljon? Čujen od Ante da van je jedna vreća ispala na carini.

MATE

Jebi ga, Janezi su na ulazu u Deželu mislili da nešto švercamo, rasparali vreću k’odivljaci i sve se prosulo na asvalt. Š’a smo mogli nego ostavit’ jer nismo imali čime pokupit’.

FILIP

Tako ti je sine moj kad prodaješ zemlju…

ANTE

Bolje i to nego da prodajem obraz k’oneki… Kad neće Evropa u Bosnu – hoće Bosna u Evropu. A i Hrvatska!

FILIP

Jadna ta Evropa kad u nju mi uđemo… Nego, nalij mi Ante još je’nu. (dok mu Ante sipa): Sa’ mi sine… Pa ima Kate čet’r žardinjere na teraci. U njima je neko cviće. Uzmite zemlju iz žardinjera.

MATE

Je pa da me Kate razapne!

FILIP

(okreće se oko sebe, nešto traži): Ma di mi je duvan…? Aha, tu je. (vadi iz tabakere smotane cigarete i nudi sina Matu i Antu, oni uzimaju i pripaljuju)

KATE

(ulazi ljuta u sobu): Ajme meni, ćaća jesi l’ ti brao moje čajeve?

FILIP

Jesan pa š’a onda?

KATE

Ajme meni, Pil’pe, ja te čajeve prodajen!

FILIP

Pa š’a sam moga… Ostalo mi je samo malo škije a vidija san da si ti osuš’la i fino izrezala one svoje čajeve na teraci pa san ih pomiša sa svojon škijom i mogu ti reći da je dobro ispalo! Doduše više je bilo tvoji’ čajeva nego škije, ali smot’o san dvajes cigara… Nemoj žalit’, vratit će ti ćaća… (okrene se momcima): Ante, Mate, recite joj jesu l’ mi cigare dobre?

ANTE

Bolje su od Ma’lbora deset puta!

MATE

(umiljava se sestri): Kate, triba mi tvoja pomoć. Ustvari mi triba zemlja iz tvoji’ žandinjera.

KATE

Ajme meni! A š’a ću ja sa svojim čajevima ako mi uzmeš zemlju?

ANTE

(Mati): Reci joj da ćeš kupit’ zemlju od nje.

KATE

(nasmiješi se): Ajme meni! Jesam li ja to dobro čula ili me moje uši varaju?

MATE

(poluglasno Anti): Sad si me zeznija. Nisi triba spominjat’ kupovinu.

KATE

Ovako u moje čet’r žandinjere ima še’eset kila zemlje. Za kilu deset eura i prodajen sve.

MATE

Še’eset eura!? Jes’ ti poma’nitala! I sama znaš da prodajen zemlju po pet eura kila!

KATE

Ne interesira me. Uzmi il’ ostavi. Računaj da i ja gubin zaradu od čajeva. (gleda kako svi oni puše, oprezno se obrati Filipu): Ćaćo i ja sam propuš’la…

FILIP

Ćer’ce moja, zna ćaćo da ti pušiš… Vidija san te kako motaš na teraci… I bogme ga uvlačiš do bubriga… Al’ sva’ko puši svoje poštenje. Ja san svoje davno popušio. Triba san ostat’ u ‘Ercegov’ni ili otić’ najdalje do Imockog kod brata… Zamisto toga ja san izvuk’o svoju guzicu ovamo zbog vas… pa se ne mogu svitla obraza vrnit’… Nego nemoj sekirat’ brata. Prodaj mu tu zemlju jevtinije… budi i ti ‘umana ka on… Huh, š’o mi se osušilo grlo od svega… Ćerce, daj nan po jedno ono Karlovačko pivo š’o je Ante donio odozdo…

MATE

Š’a je stari, je li te to u’vatija viski?

KATE

Ajme meni! Nije, nego ga je opet u’vatilo domoljublje.

FILIP

(pripaljuje novu cigaretu): A zar ti ne voliš našu napaćenu ‘Ercegov’nu? I li’pu našu ‘Rvacku? Ali š’a ćete vi doli? (Mati): Ti ne mo’š nać’ posla sa svojon sjebanon kičmon jer si se sjeb’o na kavasakiju! (Kati): A š’a ‘š ti kad imaš samo osnovnu, a i to san mora platit’ da bi je završila! Još uz sve to svaki dan van gledan mater kako se zbog visokog cukra bode ka kak’i narkoman… Injekcija doli nema, a o’đe je džabe. Doli bi crkla za des’t dana.

MATE

Stari ti uvijek kukaš kad malo cugneš…

FILIP

Ne kukan nego se grizen… Živ se pojedo’… A š’o su dobre ove cigare! Samo ti govorin, ne kukam ja nikon’. A kome ću reć’ ako neću vami. Vi ste zbrinuti, imate te svoje biznise. Sva’ko za se – travu pase. Mog’o san se ja bar vratit’ pa sa našin generalima rastirat’ govna s tri prsta.

KATE

Ajme meni! Jest’, pa bi sad s njima zajedno sidija u Haagu.

FILIP

Jebeš Haag, ja sam logističar – kuvar! Ne bi mene Haag ni vidja! Samo da van kažen još i ovo dok nema matere: ja se vraćam u ‘Ercegov’nu i nema tog boga koji će me zadržat’!

ANE

(pojavi se sa loncem u kojem je grah): Evo fažola… Da vas ne uvati ta loza. Ćerce donesi im pjate… (Kate ode po tanjure, Ane ih pogleda malo bolje): A već ste p’jani…? Pa di prije…?

KATE

(vraća se sa tanjurima i servira ih, donijela je i kruh): Ajme meni! Ma njih je uvatilo dobomoljublje… ‘Oće ić’ doli…

ANE

(stavljajući grah u tanjure, Filipu): Pil’pe, je l’ to istina Pil’pe?!

FILIP

Šta me ima uvatit’ Tek san kod prve čaše.

KATE

Ajme meni! Ja ne iden. Dobila san državljanstvo, iman i nji’ovu putovnicu…

FILIP

Je, požurila si, udala se pa razvela od onog svog crnje.

MATE

(sipa svima lozovaču, pogleda Katu): ‘Oš i ti?

ANE

Mate tovare jedan, š’a mi nudiš ‘ćer? Ona ne pije!

FILIP

Š’a govoriš Kate, mala ti ne pije?! (nasmije se): ‘Ćer ti loče ka tvoj brat Andrija. Ne može se tek tako uteć’ od svoji’ gena… Naspider ti njoj je’nu…

MATE

(sipa i Kati koja je sama donijela sebi čašu): Da onda nazdravimo… (svi dižu čaše): Za ‘Ercegov’nu, a i Bosnu. Naravno i za ‘Rvatsku! Sutra prodajen pod ‘itno svu onu zemlju i idemo na jug! (svi eksiraju osim Ane)

FILIP

(Ani): A tebe ostavljamo da čuvaš ovaj stan i uzimaš stanarinu od drugog stana! Telefon imaš, pa ako bude kak’i’ problema ti zovi! Ljudi moji… zemlja je k’o droga… Ne može čov’k bez nje. Uvik me vuče, stalno… Ne znan ni kako san izdrž’a sve ove godine?

ANE

Ne prdekaj. Nav’k’a si se na lu’suz. Baš me zanima kak’u ćeš pismu doli gudit’…

ANTE

(poluglasno Mati): Stari, ova škija me dobro opandrčila… Kak’i su to Katini čajevi koje je Pil’p stavija u škiju…?

MATE

(sjeti se, pogleda u Katu, poluglasno Anti): A u vražju mater… Stari je mislio da su to čajevi, a Kate u žandinjerama drži maricu, suš je i prodaje..

ANTE

A bilo je više marice nego škije, bar tako reče Pil’p…? Pa mi smo se napušili k’oslonovi…

MATE

Eto, sad si vidija š’a ti je domoljublje moga ćaće…

 

 

III. SLIKA

            (Filip se budi, prespavao je noć na kauču. Diže se polako i odmah pali cigaretu. Mate i Ante su nasuli zemlju iz žandinjera u vreću. Gledaju ga sa terace.)

FILIP

Aneeee! Daj kavu… Il’ juvu, još bolje! (pali tv i okreće programe, traži vijesti): K’o da san poloka bačvu rak’jet’ne.

MATE

Šta je ćaćo… mamuran si od domoljublja… A tek kad dođe otrježnjenje… (smije se)

ANTE

(iznosi vreću sa terace, nosi je kroz sobu i odnosi u predsoblje): Dobro jutro Pil’pe. Jes’ se naspav’a?

FILIP

Cilu noć san sanja nike poli’ičke litanije… (okrene se Mati): O kak’om ti otrježnjenju govoriš? Ni’ko nije bija p’jan, a najmanje ja.

MATE

Sjećaš li se š’a si sinoć prič’o? Odlučio si ić’ dolje u ‘Ercegov’nu…

FILIP

Ko?! Ja!? Ne budali… (Anti): Š’a ovaj moj pizdi??

ANTE

…Govorio si Pil’pe da ti je misto u domovini…

FILIP

Ah, ja više ne’am domovine. Poderali su je političari k’ostare novine. Ne mogu ni u ‘Rvatsku, nemam putovnicu…

ANTE

Pa možeš Pil’pe sa šveckom putovnicom. Ođeš doli i izvadiš si ‘rvatsku putovnicu.

FILIP

Aha… Dobra ti je ta. (gasi prvu cigaretu i pali novu)

MATE

Opet pušiš te cigare?!

FILIP

A koje ću? Kad mi vi niste don’li škiju!

ANTE

Nismo mogli donit’ jer su nan je Janezi uzeli na granici.

ANE

Evo ti juva… Pil’pe… Složila sam ti u torbu košulju, gaće, bičve… Da imaš za po putu…

FILIP

(zbunjen, okrene se iznenađeno prema njoj): …A ja to negdi putujen???

ANE

Rek’o si da putuješ danas… dolje… u ‘Ercegov’nu…

(Mate i Ante se zgledaju)

FILIP

Zeza san se… Pa može li se čov’k malo zafrkavat’?!

KATE

(dolazi iz sobe u piđami, čula je njegove riječi): Ajme meni…. Š’a je, još niste otputovali…?

FILIP

(pogleda je): Ćerce, nemoj sad i ti tako…

MATE

Ali stvarno si reka da ćemo svi otić doli osin Ane…

FILIP

Ne pravi me budalon Mate! I pusti me da na miru izin… Aneeee, š’a će bit’ obidu?!

MATE

(Anti): Ako on nastavi ‘vako s ovin Aninim čajevima moglo bi bit’ svašta…

ANTE

Kol’ko ima ti’ cigara?

MATE

Nije baza u tome kol’ko jih ima nego š’o su skoro sve skroz od marihuane. On se ne prestaje drogirat’…

ANTE

A to znači da će ga opet spopast’ domoljublje?

MATE

Bravo prika! Moga b’ ti na “milijunaša”…

FILIP

(pojeo je juhu, pripaljuje novu cigaretu od čaja): Ova mi cigara baš dobro leži! Sad bi mogli promozgat kako ćemo putovat doli u ‘Ercegov’nu!

KATE

Ajme meni ćaćo… Znači ipak putujemo…?!

FILIP

Nego šta! Pakiraj se i nemoj da te čujen da cviliš…

MATE

Ali Pil’pe, moran prodat’ ovu zemlju… Narudžbe su tu… Ne mogu iznevirit kupce…

FILIP

To može i mater… Kol’ko je puta prodala zemlju kad si ti bio na terenu… Ni’ko nije nezamjenjiv! Aneeee, di mi je putovnica?!

MATE

A kako ću ja nastavit’ biznis ako buden doli…? ‘Ko će dovozit’ zemlju od doli…??

ANTE

(Mati): Znaš š’a ja mislin… Tribalo bi njizi pod ‘itno sakrit’ te cigare i dat’ Ma’lboro…

MATE

Ne igraj se životon…! To bi za nas bija sudnji dan… (razmišlja): A imaš li kak’e cigare?

ANTE

Neman… (prisjeti se): Čekaj, mislin da iman negdi je’nu ili dvi’ kutije Ma’lbora. (ode u predsoblje i uskoro se vraća sa dvije neotvorene kutije Marlbora, namiguje Mati)

MATE

(uzima od Ante kutije da Filip ne vidi, prilazi mu i nudi ga): Pil’pe, zapali jedn’u ovu… Ostav’ se tog smeća… ‘oću reć’ ti’ Katini’ čajeva…

FILIP

A š’a fali Katinim čajevima? Gušt mi je pušit’ čaj i neću prestat’ dok i’ sve ne popušin…

MATE

Ama ‘ko je vidija pušit’ čaj? Hajde, razveseli pluća Ma’lborom!

FILIP

I ti si juče’ pušija čaj i valja ti je… Stvarno ne znan š’a ti je danas…

MATE

(pokušava Filipu na prevaru uzeti tabakeru sa smotanim cigaretama, ali to Filip primijeti)

FILIP

(otima mu iz ruku tabakeru): Mate, jes’ ti zaboravija kako ja batinan?

ANTE

(zamišljeno): Gotovo je… Pil’p se navuk’o na “čaj”… Kako ga sad skiniti…?

FILIP

(pripaljuje novu cigaretu od “čaja”): Aneee, Kateee, dolaz’ te ‘vamo! (njih dvije dolaze, Kate nije više u pidžami, obukla se, ona i mati se zgledaju): Sjed’ te tute. I dobro me slušajte. (njih dvije sjednu, Mate i Ante također sa zanimanjem iščekuju što će reći): Ja san odlučija. Iden doli. U ‘Ercegov’nu. Neću da na kraju svog života umren o’đe. Ako mi se š’a i dogodi bolje da mi se dogodi doli… (gleda u cigaretu): E jesu dobre ove cigare… (pogleda u ženu): Ane jes’ mi našla putovnicu?

ANE

(zabrinuto): Jesam… A š’a ti se more dogodit’…? Ne prizivaj zlo javal te odnija. (pljucka oko sebe)

FILIP

Javal nikad ne spava… Ako i tribam umrit bolje je doli. Neću da me ovđe posipaju ovon zemljon š’o je Mate donosi. Lipo će me ukopat na mojoj njivici.

ANTE

…Ako je od njivice išta ostalo Pil’pe…

FILIP

(trgne se): Kako ti to misliš Ante?!

ANTE

Ovaj, kako da ti kažem… Tvoj Mate je tol’ko zemlje iskop’o da je doš’o do kamenja… Nema više zemlje na tvojoj njivici ni za vazu…

FILIP

(pogleda ljutito u sina): Je l’ to istina Matane?

MATE

(prihvaća Antinu igru): …Kako da ti rečen Pil’pe… Ante je u pravu… Nema više zemlje…

FILIP

Nema više zemlje?!

MATE

(pokunjeno): Nema…

FILIP

Prod’o si svu zemlju?!

MATE

Prod’o…

FILIP

…E da znaš: sa’š prodavat’ kamenje! Izmisli bilo š’a sa kamenjen, ali ga imaš prodavat’! Al’ ne smiš prodat’ sve… Ostav’ tol’ko da se meni može napravit’ spomenik kad umren.

MATE

(u čudu): …Kol’ko je to…?!

FILIP

(računa na prste): …Bi’ će dosta des’t kubika.

ANTE

…Eto vidiš… Dođe na red i moja ideja… Prodavat ćemo kamenje k’o da je ostalo od srušene crkve ili džamije… (smije se)

FILIP

(polagano se digne, zatim podigne kauč i ispod njega izvadi pištolj, repetira ga i uperi sebi u grudi): Ante, ti si iš’o u medecinsku… Reci mi lipo di je srce…

ANTE

Pil’pe pobogu… š’a će ti to?!

FILIP

(ljut je): ‘Oš mi reć’ ili nećeš? Ako nećeš – pucan u glavu pa će vam bit’ gadno gledat’ me!

ANE

Pil’pe, pa nisi valjda poma’nit’o! Pil’pe dragi!!

FILIP

Nisam poma’nit’o… već sam odlučija. Kad ne’am zemlje ne triba mi ni život!

KATE

Ajme meni ćaćo moj! Ajme meni maaaaajko moja!!

FILIP

Ti ajmekalo jedno i tebe mi je dosta!

MATE

Pil’pe, pa ne’eš valjda…

FILIP

Ti pogotovo začepi, ni je’ne više da nisam čuja od tebe… Ante, zadnji put te pitam di je srce.

ANTE

(zbunjen je): Srce je grudima.

FILIP

Ma nemoj mi reć?! Znam da je u grud’ma. Nije u guzici il’ mudima… Pokaži mi di je…

ANTE

(priđe i pokazuje mu kažiprstom na desnu stranu u dno desnog plućnog krila): Evo, ovđe je…

FILIP

‘Vala ti k’o bratu. Ne’aš pojma kol’ko si mi pomog’o… Kad mi svega bude priko glave mogu se sigurno ubit’!

 

  1. SLIKA

 

(Nekoliko trenutaka poslije kraja prethodne slike.)

 

KATE

Ajme meni ćaćo, pa nisi napisa oporuku!!!

MATE

A kako će je jadan napisat’ kad je nepismen?! Iš’o je na popravni iz ‘rvackoga od prvog do četvrtog osnovne i onda je odust’o od škole…

ANE

Dobro ti govori Kate… Pil’pe, tribaš prvo napisat’ oporuku. (odlučno mu priđe i otme mu pištolj iz ruke): Ti znaš da imaš dvoje dice, ali i tvoj brat u Imockon računa da ćeš mu nešto ostavit’… Red je da odlučiš kome ćeš š’a ostavit’…

FILIP

…Vidi molim te… Uopće se nisan sjetija oporuke… Š’o jes’ – jes’; treb’o bi’ je napisat’… Da ostavim bar neki trag na ovon svitu… Ane daj mi papir i kemijsku… A kako se piše oporuka…?

ANTE

Piši ti Pil’pe, ja ću diktirat’…

FILIP

E svaka ti čas’! (uzima od Ane papir i olovku, skoncentriran je kao učenik, očekuje što će Ante reći): Može.

ANTE

Ja, Pil’p Danguba, rođen… kad si rođen…?

FILIP

(piše): …Kad si rođen…

ANTE

Ma ne piši to… Pitam te kad si rođen?

FILIP

Pa rođen sam one godine kad je moj ćaća pobiga iz domobrana… a kad je strikan regrutiran u Handžar diviziju… Tako mi je mater rekla…

MATE

Nisi mi to priča… Koje je godine to bilo?

FILIP

Ćaćo je pobjeg’o iz domobrana za Božić četeres četvrte. Dozlogrdilo mu ganjati kokoši po tuđin dvorima. A za kaznu oma’ je ne’ko o’cinkario mog strikana Peru da se krije međ’ svinjama, došli po njizi i odveli ga u Hadžar diviziju…

MATE

Piši onda da si rođen 26. 12. 1944. u selu Mutikaša.

FILIP

Nisam rođen u Mutikašama, već u Vitini!

KATE

Eh, Vitina je ka nešto!

FILIP

Vitina je New York za Mutikašu!

ANTE

Piši onda da si rođen u Vitini.

FILIP

(piše): Vitina… (čeka diktat): Dalje…?

KATE

Od oca Joška i majke Tonke… (Filip piše)

MATE

Kršten u crkvi… U kojoj si crkvi kršten?

FILIP

(digne glavu): …Mmmm, u Svetom Ivi…

MATE

Piši; u Svetom Ivi… Nastanjen privremeno u Svinesudngati 56, Stockholm…

FILIP

(digne glavu): Kako se piše Stockholm?

KATE

S – t – o – c – k – h – o – l – m.

FILIP

(piše): S t o c k – h o l m.

ANTE

Švecka.

FILIP

Šta – Švecka?!

KATE

Pa Stockholm je u Šveckoj.

FILIP

Aha…

MATE

(piši dalje): Pri čistoj pameti…

FILIP

A normalno je da san pri čistoj pameti… Vidi ti njizi! Držiš me za budalu?!

ANTE

Pil’pe, to je forma… tako se triba napisat u oporuci…

FILIP

Ako ti tako kažeš… (piše): Pri čistoj pameti…

ANTE

…I ne nagovaran od ikoga…

FILIP

…I to ide?!

KATE

Ide Pil’pe, naravno da ide…

MATE

Slobodno raspolažući svojin cilin imanjen, kako nepokretnon tako i pokretnon imovinom, pišen svoju posljednju želju…

FILIP

(piše): …svoju posljednju želju… Kako je to tužno… Ka da san pred smaknućen pa me pitaju koja mi je zadnja želja… i hoću li popušit’ cigaru…

ANE

A š’o se mora – nije teško…

FILIP

I ti mi to kažeš. Ti se nisi morala ni roditi pa si se ipak rodila… Reci mi Ante š’a ide dalje…?

ANTE

Mojoj zakonskoj ženi Ani Dangbi, Ane kad si rođena i gdje, kako ti je divojačko prezime?

ANE

Rođena 8. 3. 1950. u Podprologu, divojačko prezime Sirutka.

MATE

Piši Pil’pe…

FILIP

Pišen, pišen… Zaboli me ruka… Nisan ‘vol’ko pisa od osnovne…

ANTE

…Ostavljan… Pil’pe, š’a ostavljaš Ani?

FILIP

A š’a ću joj ostavit? Dicu… nek nju malo zajebavaju… (pogleda Anu, dosjeti se): Mogu joj ostavit i zubalo, ovi šve’cki zubo su o’lični, može jih prodat za dobru lovu.

ANE

Tako ti meni? Srami se? A ‘ko ti je sve ove godine pra usrane mudante i smrdljive bičve?

FILIP

A ‘ko je donosija svaki misec lovu?

MATE

Pil’pe, uozbilji se…

FILIP

‘Ko mi to kaže? U redu… Ostavljan Ani našu kuću… Uhhh… dome slatki dome…

KATE

A š’a meni ostavaljaš?

FILIP

Š’a si navalila, još nisan mrtav?! (piše): Svojoj ćeri Kati ostavljan kozu…

KATE

Kozu?! Š’a će mi koza?

MATE

Jer je koza jedino pravo društvo za te’!

FILIP

E ta ti je dobra! (piše): A sinu Mati ostavljan… njivu s koje je iskop’o svu zemlju…

MATE

Ćaćo, ma nemoj tako…

FILIP

(piše):…Pod uvjeton da me dostojno pokopaju, održe misu, a popa plate od moje ušteđevine i od nje mi dignu spomenik. Kako bi se to učinilo imenujen svog komšiju Antu Heru… (pogleda ga): Kad si rođen i gdje?

ANTE

Vrgorac 18. 6. 1978.

FILIP

(piše):…Za š’a će bit’ plaćen od moje ušteđevine… Dalje… Svoju ušteđevinu posli plaćanja popa i izgradnje spomenika ostavljan podjednako na tri dila ženi Ani, sinu Mati i ćeri Kati, a ‘iljadu eura ostavljan svon komšiji Anti Heri. (svi su zanijemili)

ANTE

‘Vala ti Pil’pe k’o ocu! Sad se potpiši i stavi datum, a ja ću se ka svjedok potpisati ispod tebe.

FILIP

(potpisuje se i daje papir Anti da potpiše)

 

  1. SLIKA

(Nekoliko trenutaka poslije prethodne slike.)

ANE

(čitavo vrijeme je zamišljena i nešto računa u sebi): A kome ostavljaš firmu?

KATE

(iznenađena): Firmu?

MATE

(iznenađen): Kak’u firmu?!

ANTE

(iznenađen): Nisam znao da Pil’p ima firmu…

ANE

Ima, ima, ali to se malo zna… Jerbo da se ovdi to sazna mor’o bi plaćat porez, a i ne bi dobiva socijalu…

MATE

O kak’oj je firmi rič čačo?

FILIP

(izvlači se): Mala firma… Obrt… Pomoćna djelatnost… Skoro pa ništa…

MATE

Pa odkad to imaš?

ANE

Ima tome već nešto godina… Ali mora je držat’ u tajnosti zbog poreza…

KATE

Pil’pe, ti dobro znaš da je vođe porez – svetinja!

FILIP

(provokativno): A plaćaš li ti porez na one svoje čajeve…?

KATE

(pravda se): Ih, pa to je moja kućna djelatnost… I prodajem ih samo prijateljima…

FILIP

(odbrusi): Ja prijateljima ne prodajem, njima ja samo poklanjam…

MATE

(nervozno): Hoćeš li ti nama reći o kak’oj je firmi, obrtu, pomoćnoj djelatnosti rič?!

ANE

Reci im Pil’pe…

FILIP

Nema se tu š’a reć’. Svega četrn’es’ uposlenika…

ANTE

Nije to ni tako malo…

ANE

A firma se zove “Robin Hood”…

FILIP

(razmišlja): …Dobro ste me podsitili… To mi je razlog više za povratak u domovinu… A firmu ću primistit u Njemačku. Tamo je veće tržište… I ima više klijenata…

KATE

(vidno uzrujana): Pil’pe, reci više š’a radi ta tvoja tvrtka…?!

FILIP

A ništ’! Vrše razminu dobara na višen nivou. Idu po dućanima i snabdivaju naše izbjeglice mobitel’ma, ka’korederima, iPodov’ma, digitalnim fotićima, JPS-navigator’ma za aute – uglavnon te’ničkon robon…

ANE

Reci ljud’ma lipo: kradu! Kradu po potribi naši’ izbjeglica… Dođe rec’mo Jure i kaže: “Pil’pe, triba bi Sonny-Erikson, taj i taj model…”, a tvoj lopov ode u dućan i ukrade mob’tel. Prodaš Juri mob’tel za po’ cine, od tog tebi pola, a lopovu pola.

MATE

(zvizne): Lipo bogami…

KATE

I još ne plaća porez!

FILIP

Ne nabijajte mi ko’pleks krivice! Uostalom svaki moj čov’k ‘rani još troje-četvoro gladni’ usta! Zamislite kako bi bilo njima da i’ nisam organizir’o!

ANE

Radi on to već dvan’est godina!

MATE

(unese mu se u lice): …Pa to je više od deset godina!? I di ti je lova od tog biznisa?

FILIP

E, to je na posebnom računu… Švicarska banka u Zurichu…

KATE

(unese mu se i ona u lice): Pa kol’ko je ima…?

FILIP

…Nekol’ko…

MATE

(prijeteći): Kol’ko?!

FILIP

(poluglasno): …Više od nekol’ko… stotina…

ANE

Stotina ‘iljada eura…!

KATE

(sjedne na stolicu, za sebe): …Pa mogla bi’ se udat’ ka bogata nasljednica…

ANE

Zar ti nije dosta ostavija onaj tvoj crnac?

KATE

On nije bija crnac, nego Latinoamer’kanac s ‘Aitija!

MATE

A jesi ga i našla! Ličija je na onog š’a piva rege i pravio woodoo lutke. I ne mo’š reć’ da ti nije ništ’ ostavija. Ostavija ti je triper… Eto te posli svega; sva si k’ozombi… Osuš’la si se od ti’ svoji’ “čajeva”…

(Začuje se zvonjava na vratima. Svi se gledaju kao da su uhvaćeni u nekom nedozvoljenom poslu. Filip daje znak Ani da ode otvoriti. Uskoro se na vratima pojavljuje Mare, Antina sestra. Nervozna je. Filip gleda što je napisao u testamentu, Ane je uz njega.)

MARE

(vidi da su svi zbunjeni): Dobar dan… Jesam li vas prekinilka u nekin važnin poslima?

MATE

A di ćeš nas prekinuti… Otkud nami neki važani posal?

MARE

(povuče Katu u stranu, šapće joj): Stara došla sam po onaj tvoj “čaj”… Treba mi… Imam ekipu koja je raspoložena…

ANTE

(čuo je što Mare šapuće): Čaj… čaj…! Ma kad te ja tresnem, očajava’ ćeš… u svom raspoloženju…

KATE

…Našla si ka’ ćeš doć… Upravo se hoću ogrebat’ od starog… Napis’o je oporuku, al’ ima para k’o blata…

MARE

Misliš da će dat’?

(Ante se prikrao i sluša)

KATE

Ne znam… Trebao bi… Valjda nas voli…

MARE

…A zašto je napis’o oporuku… Ne izgleda mi da će umrijet’? Vid’ ga, ka grom je!

MATE

(priđe između njih dvije, tiho): Al’ mu može past kupa na glavu… (namigne)

ANTE

(čuo je što je Mate rekao): Stvarno tako misliš…?

ANE

(prišuljala se, lebdi joj osmijeh na licu): Ah… danas je sve moguće…

KATE

…Znači, pas’ će mu matun na glavu? (smijulji se)

ANTE

Nemoj sad matun… Rekli smo kupa…

MATE

U pravu je Kate, matun je ubidljiviji…

KATE

…Samo ne smimo to o’đe… O’đe je policija jaka, odma’ bi nas uvatili…

ANE

I ta ti je dobra… (razmišlja): Je, tako je bolje… jer se on ionako odlučio samoubit’…

MARE

Znači, vraćamo se svi dolje…

  1. SLIKA

 

(Svi su se vratili u zavičaj. Pred kamenom kućom na verandi je stol i dvije stolice. Čuje se tresak iza kuće. Pojavljuje se Filip iza kuće, sav prašnjav, malo šepa na nogu. Na rukavu mu zalijepljen papir. Prilazi stolu i sjeda za njega.)

FILIP

Jeben ti javla, umalo nisam strad’o! Sav san se sjebo… Uffff… Ima boga…

(Čuje se brzo silaženje niz stepenice. Iz kuće na verandu istrči Mate. Ugleda Filipa, ukoči se od straha.)

MATE

Živ si Pil’pe?!

FILIP

A š’a bi ti! Da san mrtav?! Evo ti kurac! Nagovorio si me da se popnen na krov kako bi stavio satelitsku antenu i zamalo san tresnija. Sva srića š’o je ne’ko iza kuće skuplja plastične boce pa san pa na nji’! Daj mi onaj Katin duvan da smotan je’nu…

MATE

(Ode u kuću i donese mu Katin “čaj”.): Evo…

FILIP

(ugledao je da mu se za rukav zalijepila novina, odlijepi je i stavi na stol. Gleda u novinu dok mota džoint. Zapali i povuče duboko prvi dim): Ajme majko moja, kad pušin ovaj Katin duvan k’o da san na nebu! Daj mi olovku…

MATE

(trgne se): Š’o će ti olovka? Da ne’š prepravljat’ oporuku?

FILIP

(zamišljeno): Vidin neku križaljku na ovoj novini pa da je ispunin… Dugo to nisan radio…

(Mate mu da kemijsku olovku). Kaže ‘vako… pod je’an: svečano odilo… sa čet’r slova… Hm… Crno! Je l’ tako? Svečano odilo mora bit’ crno… (zadovoljno se smješka dok piše slova u križaljci, Mate ga gleda i prevrće očima): …Pod dva veli… telefonski poziv, tri slova… Zvr! Dobro me krenulo… Tri… piše ‘vako: ženin brat… pet slova… Pa to je Drago! Ne može bit’ niko drugi… Na čet’r je… Nije gladan… s tri slova… Hm… Jeo! Kako me samo ide! Ako je ovo nagradna križaljka još bi mog’o osvojit kak’u nagradu! Idemo dalje: vidi sliku… pet slova… Vidio! Gle’aj sad ovo… pod šes’ piše: vrsta metala… čet’r slova… To može bit’ samo – pleh! Sedam, š’a ovo piše na se’am…? Žensko dite… tri slova… Ona! Osam… Mira za težinu… čet’r slova… Uteg! Na devet stoji… najzdravije piće, ope’ s čet’r slova… Piva! (osmijeh mu ozari lice): Deset… hladno oružje… tri slova… Top!

(Dolazi Kate, Mate silazi sa verande i ide joj u susret. Zaustavi je.)

MATE

…Maloprije san ga gurn’o s krova…

KATE

I…?!

MATE

…I pao je na plastične boce… Eno ga, izgleda da je prolup’o… Rješava križaljku… i puši tvoj “čaj”…

ANE

(proviri na vrata): Ručaaaak!

FILIP

(prvi utrči u kuću): A koliko ti je tribalo!

(Kate i Mate potrče u kuću.)

KATE

…Otkako se vratija ‘vamo jede k’o da ima pantljičaru… Požurimo…

ANE

(Zaustavi kćerku i sina raširenim rukama): Stan’te… Ono u maloj teči je za Pil’pa… i to je otrovano…

(Sve troje se zaglave na ulazu jer žure za stol. Iz kuće se čuje srkanje i podrigivanje. Odjednom se začuje Filipov jauk. Istrči iz kuće, hvata se za trbuh, previja se od bolova.)

FILIP

Jeben ti život, š’a je ovo navalilo na mene…! Baš sad kad ‘nako lipo rišavan križaljku…! Ajme, krepa’ ću… Sveti moj Ante pomozi mi…! (Svi su istrčali iz kuće, vidno su uzbuđeni. On tura dva prsta u usta ne bi li povratio. Krklja, zakašlje se. Ode iza kuće, čuje se povraćanje. Pojavi se, vidi se da mu je lakše.): Daj mi duvan Kate!

KATE

Ajme Pil’pe… Idi se umiti na riku… Vidi se kaki si… (uhvati ga za ruku i odvuče prema rijeci i uhvativši ga za vrat potopi ga u vodi. Filip se trza.)

FILIP

(izvuče se iz njenog zagrljaja i opali joj šamar): Jeben ti mater blentavu, zaboravila si da ne znan plivat!

KATE

(ne obazirući se na šamar opet potopi Pilpa u rijeku): Ako kažem da si prljav i da se trebaš oprati, onda me poslušaj! I ne ‘suj mi mater!!

FILIP

(grozničavo se otima, i krajnjim naporom se otrgne od Katinih ruku, uspravi se i nokautira je, ona vrisne i padne u rijeku): Ti ćeš meni govorit’ da san prljav…

ANE

Ajme Pil’pe! Spasi je, utopi’ će se… Ne zna plivat’…

FILIP

Nek se utopi jebem joj mater ma’nitu! Više će ostat vama dvojici!

MATE

Tako je Pil’pe… ‘Ko je jebe! Nek’ je voda nosi…

ANE

I ti si Mate popizdija! Ajme ćerce moja… (kuka)

FILIP

(izlazi iz rijeke): Jedno zlo manje u kući… (pogleda u nebo): Hvala ti Ante moj! Di je moja križaljka…? Matane, daj mi bevandu! (sjeda za sto i kao da ništa nije bilo nastavlja rješavati križaljku, pored njega prođe Ane i pljune ga, on se ne osvrće na to): Dalje piše… neizlječiva bolest… tri slova… Kap! (Mate mu je donio bevandu i Filip je pije): …Kokošiji proizvod… sa čet’r slova… To bi mogla biti – juha! Dragi kamen… čet’r slova… Mili! A vidi ovo Matane: sestrin muž sa tri slova? Edo! (nasmije se): Ma sve znan! Daj mi sad onaj Katin “čaj”. To je jedino dobro što je ostalo od nje… Naspi mi još jednu bevandu… Ne, neću bevadnu ‘oću čisto, čisto vino! (Mate ode i donese mu smotan džoint i bokal s vinom, Filip zapali, puši, pije i rješava križaljku): Osoba iz Biblije… tri slova… Pop! Morski greben… samo dva slova… Mg! Zlato… opet dva slova… Zl…! Kisik… jedno slovo… K! (naliva i pije): Oho… vidi sad ovo… pripadnik policije… čak deset slova… Vucibatina! Opet hladno oružje… sedan slova…. Pendrek! Hm… hm… vrsta životinje s kućicon… Pas! (iznova eksira vino): Zajednica muškarca i žene… čet’r slova… Stan! Inicijali pjesnika Jesenjina… dva slova… PJ! Mjera za dragocjenost… pet slova… Novac! Najmanji trocifran broj… tri slova… Nula-nula-nula! I evo zadnje: dio pribora za jelo… tri slova… Zub! (opet popije vino na eks): Uuuu, malo me uvatilo… Odo’ ja malo ubit’ oko… (ode u kuću i skoro istog trena se začuje hrkanje)

(Iz kuće se čuje komešanje i vidi: Ane i Mate hvataju Filipa za ruke i noge, spuštaju ga na pod, Mate donosi stol na sred sobe, na njega stavlja stolicu, za to vrijeme Ane preko grede prebacuje konopac i pravi omču. Zajedno, s velikom mukom popnu Filipa na stolicu, Ane mu stavlja omču oko vrata jer ga želi objesiti. Ane pridržava Filipa na stolici, a Mate zateže konopac i veže ga za gredu. Mate siđe sa stola i prvo izmakne stolicu na kojoj sjedi Filip, a onda šutne i stol. Filip se zanjiše na konopcu, Ane stoji ispod, međutim odjednom greda zaškripi i pukne, Filip padne na Ana, a ova jaukne. Mate prevrne Filpa sa majke, izvuče je na verandu i pipa joj bilo na vratu.

MATE

…Mrtva…

FILIP

(izlazi na verandu, oko vrata mu još visi omča): Ajme, sav san se slomija… (ugleda Matu nad majkom): Š’o ona tu leži…?!

MATE

(pogleda ga): Ubija si mater…

FILIP

Sereš! Š’o bi je ja ubija? Nije ona Kate pa da bi je ubija…

MATE

Pogledaj se Pil’pe… Eto ti omče na vratu. ‘Tija si se obisit’ a ona te tila spasit’, tila te skinut’ sa štrika i pa si na nju…

FILIP

(gleda po sebi, skida omču s vrata): Jeben ti… stvarno san se obisija… O, bidna moja Ane… Š’a ću ja bez tebe…! (plače)

MATE

Ne pizdi više nego pomoz’ da je stavimo na krevet.

VII. SLIKA

(Filip, Mate, Ante i Mare vratili su se sa Anine sahrane. Sjedaju za stol na verandi. Filip je vidno pijan.)

FILIP

Eto, šta ti je život. Sad te ima, sad te nema. Mare, ćerce, daj mi lozu.

MARE

(ode u kuću po lozovaču): Mate, di vam je loza?!

MATE

A tu ti je, kraj lavandina!

ANTE

…Š’a ćete sad vas dvojica bez ženske ruke?

MATE

Š’a ćemo… š’a ćemo? Nemoj mi postavljat tak’a teška pitanja.

ANTE

Pa mislin ono… ‘ko će vam kuvat’, prat’, peglat’…?

MATE

Mislija sam se ženit.

MARE

(iznosi bocu sa lozovačom i tri čaše): Evo loze…

FILIP

(ne čekajući da mu ona naspe piće sam nalijeva u čašu i eksira, zagrcne se pljune i počne kašljati)

MATE

(uhvati Filipa s leđa i počne ga drmati): Pil’pe nemoj mi i ti crknut’!

ANTE

(vidi da Filip ne prestaje kašljati, uhvati Filipa zajedno s Matom, okrenu ga i počnu ga tresti s glavom nadolje): Ne daj se Pil’pe!

MARE

(gledajući što se događa, panično): Ajme majko š’a sam uradila!

FILIP

(otima se): Pustite me! Poma’nitali ste!! (Obojica ga istovremeno puste i Filip kao vreća padne na pod verande.): Cura draga, malo me ne ubi…

MARE

Š’a sam ja kriva Pil’pe…?

FILIP

Donila si mi vodu, vodu, a ne lozu. (pogleda u Matu i Antu): A ova dvojica su mi istresli ovo malo loze iz mene…

MATE

Mare, lozovača je kraj lavandina, ali s lijeve strane. A ovo što si ti donila je boca iz koje je Ane pila vodu. Donesi nam sad lozu…

ANTE

Znači ti bi se ženija…?

FILIP

(unakrsno pogleda obojicu): …’Ko bi se ženija?!

MATE

Ja bi se ženija ćaćo… Misliš li da mi nije vrime?

FILIP

(mota cigaretu i pripaljuje je): Kenjac jedan! Sa’ranili smo ti mater i sestru, a ti bi se ženija? Dok san ja živ nećeš se ženit’ bar tri miseca!

MATE

I tebi se Pil’pe može nešto dogodit’… pa ‘ko će mi onda zabranit’ da se ženin? A možda se opet pokušaš samoubit’?

FILIP

A kojeg si vraga navalio na ženidbu?!

MARE

(iznosi bocu sa lozovačom): Evo loze… (pogleda u Matu): Da ti cura nije trudna?

ANTE

…Ni ne znamo ‘ko ti je ta…?

FILIP

Dobro si rek’o Ante… ‘Ko ti je ta kurba koju ćeš ti usrećit’? Tak’a se još nije rodila. Il’ si je već usrećija, pa je trudna prije braka…?

MARE

(crveni se u licu): Ja san. (Filip i Ante se zalede, pogledaju se, zatim naizmjenično gledaju u Matu pa u Maru.)

FILIP

Mare??

ANTE

Mare?!?

MARE

Mare, Mare… ko da ste mi zaboravili ime…

FILIP

Š’a ti je obeć’o ovaj tovar pa se hoćeš udat’ za njega? Da će te odvest’ u Europu? Znaš li ti da njega u pola europskih država traže jer im je dužan, a u pola ne smije ni ući?

MARE

(zbunjeno gleda u Matu): Mate, š’a Pil’p to priča?!

MATE

(smireno): Pusti ti Pil’pa. Prolup’o je…

ANTE

Mare, da ti stvarno nisi… trudna…?

MARE

(spusti glavu): …A jesan…

ANTE

…Nisi mogla čekat’ da se vinčaš?!

MARE

…Prevar’lo me… Mislila sam da mi nije vrime za začet…

FILIP

I sad si u’vatila pelcer… Lipo bogami. Lipo…

ANTE

Koji si misec?

MARE

Sa’ će kraj drugog…

MATE

Pa smo se mislili uzet da se ne vidi drob.

FILIP

E osvitla si mi obraz! Prvo je napumpaš pa je ženiš. Je li to običaj u tvom selu?

MATE

Svako selo ima svoju tradiciju.

  1. NAJZDRAVIJE PIAE (4 slova)………….PIVO
  2. TELEFONSKI POZIV (3 slova)…………..ZVR
  3. GRAD U ITALIJI (3 slova)……………..TRS
  4. VRSTA ŽIVOTINJE SA KUAICOM (3 slova)…..PAS
  5. NIJE GLADAN (3 slova)…………….JEO
  6. GRA?ANIN TIRANE (7 slova)…………..TIRANIN
  7. ŽENIN BRAT (5 slova)……………..JOSIP
  8. NEIZLJEEIVA BOLEST (4 slova)……….SMRT
  9. DRAGI KAMEN (4 slova)……………..MILI
  10. DIO PRIBORA ZA JELO (3 slova)………ZUB
  11. ŽENSKO DIJETE (3 slova)……………..ONA
  12. NAJMANJI TROCIFRENI BROJ (3 slova)……000
  13. MJERA ZA TEŽINU (4 slova)…………..UTEG
  14. SVEEANO ODIJELO (4 slova)……………CRNO
  15. HLADNO ORUŽJE (3 slova)……………..TOP
  16. NEIZLJEEIVA BOLEST (3 slova)…………KAP
  17. KOKOŠJI PROIZVOD (4 slova)…………..JUHA
  18. ZAJEDNICA MUŠKARCA I ŽENE (4 slova)…..STAN
  19. MUŽJAK VRANE (6 slova)……………VRANAC
  20. MJERA ZA DRAGOCJENOST (5 slova)………NOVAC
  21. SESTRIN MUŽ (3 slova)……………..IVO
  22. DIO KUPATILA (4 slova)……………..VODA
  23. MORSKI GREBEN (2 slova)……………..MG
  24. INICIJALI PJESNIKA JESENJINA …………PJ
  25. ZLATO……………..ZL
  26. KISIK……………..K

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Appearance
Layout
Element Style
Accent Color